петак, 14. октобар 2011.

U NOĆI PASTIRA










(Danilu Kišu)




bolesna pesma
u meni šapuće
crno
sunce za vratom
škripuće
krivotvorim kavez
svojim rebrima
ja te videh

u kolu sa vilama
pođoh tud
čupav
lud
i raspasan
kleknuh pred tobom
suv i raspevan

Bohoreta

pa onda
sve to zverinje
iza plota
krađa živine
i muk svile
u noćnim kricima
dugi nož
na mestu
u koricama
krst od kostreti
u krvavim rukama
i nebo leluja

majčinom čipkom
tebe bosu
u višnjinom sadu
grlim hladnu
bezobrazno mladu

modrooka
Eta


šošan cveta
prepukla glasa
iz grla pesma
nova
istovetnih snova
hodati se mora
i kad sumnjaš
u stopala
zažmuriću
da mi se
pričinjava
što sam
i koliko prevideo
puzaću
koliko treba
obnevideo

zbog tebi, kćeri

klackam na rubu
spavam u sredini
pipam
po tmini
krvarim na belini
a tebi osmeh
na licu osta
moji vulkani
vatrena usta

da sipam
vatru i kišu
i zemlju bljujem
po meni
ni smrti se ne plašim
to mogu srećni


adio kerida


* Bohoreta: Nadimak koji su sefardske porodice davale prvorođenoj deci - Bohor za najstarijeg sina, Bohoreta za kćer. 
* šošan : na hebrejskom ruža


6 коментара:

  1. Опростићеш ми, надам се, што ће ми се из ове (пре)снажне допасти највише једна најједноставнија истина:
    "Ходати се мора
    и кад сумњаш
    у стопала..."

    И још једна:
    "ни смрти се не плашим
    то могу срећни"

    Највише у њима видим Киша. Теби поздрав!

    ОдговориИзбриши