среда, 21. септембар 2011.

ŠTA OSTAJE













po vučjem tragu se povlače. ratar
i mesec u strnjištu pale voštanicu. lome
predvorju sećanja brojanicu: vreme
ujeda do nogu besnilu. ono šta ostaje
liči na drhtavicu, ni nalik ognjilu. klize
do grada niz znojna leđa mokrih gora
držeći se obala trojnih voda. pod njihove
senke nepoznat uđe, kožu i perje lako
navuče. kao i svako tuđe, ravnodušan
poput noći, čeka. i ratar i mesec znaju:
ako šta ostane starosti je drhtavica. ni vatre
ni ognjila. ni ova tvrda tužbalica, ni svi
jauci niti kletve neće vratiti zlatne žetve

2 коментара:

  1. ali je život...
    i ima svoje draži!

    (ovo se ja kuražim:)

    svašta bih ti sad napisala!
    tematika ti je odlična.
    vešto, zaista vešto upličeš misli, redjaš ih kao ćilim da tkaš... a nota setna! a ja sad mogu samo da mislim...

    ОдговориИзбриши
  2. ovo moje ćilimče je dobrano srezano makazama ;) a imalo i rese! drago mi je da ti se dopada, da si je "osetila" i naravno, tu neizbežnu, setnu notu...
    svašta bih ti još sad napisala, ali možda neki drugi put. možda kad osvane u punoj veličini, jer nisam zadovoljna... deluje nemušto, i sudeći po tvom komentaru, ne ukazuje na ono šta sam, zapravo, njome mislila da kažem.
    svejedno, hvala na divnom komentaru. počašćena sam tvojom pažnjom i lepim rečima :)

    u to ime - muzika!nadam se da će ti ova pesma svideti:
    http://www.youtube.com/watch?v=td3wU5K4qVo&feature=related

    ОдговориИзбриши