среда, 28. септембар 2011.

PUSTI JOŠ JEDNOM ISTO














izbledela znamenja
garderobe s boka
posrće mrakom
bezimena, gasi se
pepelom
blistavost svemira
njenog oka

usahla diva
drhtaje smiruje,
čupka kameliju, raspukla
mekota cveta
i usne
kao sa scene, kazuju:

pusti još jednom isto, Aristo...

da iz tišine gluvo istumara soul
večernja zvona, magla i bol
i beli pas da sedne tu
da meko, uz mene, položi rep
(ah! on je star
i tako lep)

kaži im, kaži im, Aristo...

da i ja sam stara, prokleto
meka
kiselim k'o trbuh
nadošlih reka
listam k'o glas
mrtvih jezika
žuljam k'o mrva
poslednjeg ručka


zovi ih, Aristo mili...

nek' stupe vlasuljari, šminkeri, juveliri
purpurni krejon, daj!
kraljici svojoj senku ulepšaj
da masku vide bivši kavaliri
(škripavi odjeci plišanih sala

gutačima strasti
označen reon)
jer, ovo su sada
posmrtne scene labuda
crna, poslednja šala

i niko mi više ne može krasti
ožiljke sveže, ožiljke davne
bacam vam nazad prljave reči
svejedno će, papirne
na goli patos brzo leći

pusti mi isto, dragi Aristo...
igram za poslednje

naklone praznih, osmehe lažnih
i ništa više (trebalo je biti tiše)
još mlaki pljesak, za mene
poslednji metak

6 коментара:

  1. Veličanstvena! Maestralno opisana bol i žal za mladošću, slavom, lepotom... Bravo, Emo! Ova će mi, među tvojim pesmama, biti od omiljenih...

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, Todora! Drago mi je da ti se dopada pesma :)

    ОдговориИзбриши
  3. http://www.youtube.com/watch?v=6Rtz8jY0e0I&feature=grec_index

    ps hoćeš li je poslati na konkurs?

    ОдговориИзбриши
  4. Neću. Ostaje u mojim beleškama, i na ponekom sajtu. A mislim da je gotovo i sa konkursima.
    Hvala za predivnu pesmu, Bravarice!

    :)

    ОдговориИзбриши