уторак, 13. септембар 2011.

POGLED KROZ VRATA U POLJE












Drniš* uvek vidim
iz daljine, nikad

izbliza. brzina okidanja
mog oka temeljno
menja ekspoziciju:

sa kamenih Vrata
na dugačku kompoziciju
blještavih vagona. nestaju

jedine mrve topline u pokretu

slika. klizajuće
zamiče
kroz zeleno Polje, oazu

sećanja.

* Dernis = persijsko značenje Vrata u polje (?)
http://www.drnis.hr/o_drnisu/povijest00.asp





(kuće moje porodice Milić-Štrkalj, prve dve s leve strane, u kojima sam provela veliki deo detinjstva)


(sadašnji izgled jedne od kuća Milić-Štrkalj, leto 2008.)


(bočni ulaz u kuću, leto 2008.)

8 коментара:

  1. mada znam da slike gledaš iz daljine, ali toplina sjećanja neće nestati, sve doživljeno ostaje tvoje zauvijek...čuvaj uspomene, unatoč sadašnjosti...nježno-dirljiva posveta korjenima

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala za toplinu koju nesebicno delis sa suncane strane istine, draga Jasmina.

    ОдговориИзбриши
  3. ništa ne može nestati ako je zapisano u sećanju...

    http://www.youtube.com/watch?v=78Ruh0ewBVo

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala, Bravarice, za komentar i predivnu muziku. Tvoje mudre reči istinom zrače...

    ОдговориИзбриши
  5. Tvoja kuća, kao Vrata u polje, u tvom preživljenom snu ima neuporedivo više oblika i boja, nego što ijedan hroničar može fotoaparatom uhvatiti, a to je nemerljivo bogatstvo. Ipak, priznajem da veoma volim da vidim i fotografijama ovekovečen protok vremena... :)

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala, draga Todora, na ovako divnim rečima...

    Pesma je, zapravo, u pomen mom nedavno preminulom ujaku (inače, poznatom novinaru, tvom kolegi...) koji je voleo Drniš i rado mu se vraćao. Često smo zajedno putovali do Drniša (naravno, kad sam bila dete) vozom i ta nezaboravna putovanja su ostavila trag. Ovo napominjem da se ne pomisli kako se "davim u sećanjima" ili, nedajbože, nestajem u tami... nečijeg ili nekog zaborava. Biće i toga, ali ovoga puta je to - to. Možda je greška što nisam stavila napomenu, neku posvetu ili sl. na početku...ali komentarom je ispravljam. Uostalom, isuviše je podataka i slika za jednu skromnu pesmu u ovom postu, pa sam preskočila.

    ОдговориИзбриши
  7. Ne smeta, draga Emo. Sećanja su lepa, nikad ne mogu da opterećuju. Šta bi čovek bio bez sećanja?!

    ОдговориИзбриши