среда, 27. јул 2011.

NIJE MI NIŠTA



kad osmehom nemog posmatrača merim vreme
pre snova i posle kao lunarni ciklus
greha kad molim za zrno čemerno na njenoj
usni toploj od smeha nešto između zvuka
i muka večernjeg sata kad ljupka gđica Elvira
lakim naklonom pozdravi mene svog učitelja
klavira tromog od ustajalog mirisa provincijske
muzičke sobe koja ne poznaje tuge samo lake
note i meke dirke kad ružičaste ruke u smiraju
drže crnobelu sliku sutona u blagom stisku
baš tad nije mi ništa  



2 коментара:

  1. osjećam neke nove, nadasve zanimljive, vjetrove...poezije!

    ОдговориИзбриши
  2. vezbam, Jasmina :) da obogatim sliku i pronadjem stil. nekad uspe, nekad ne...pesma :)
    hvala ti na predivnom komentaru. radi se o novim vetrovima, u pravu si!

    ОдговориИзбриши