уторак, 10. мај 2011.

ŠARENICA




Dužicom kao kukica-iglom opšivam
horizont. Sumnja lako pretiče gnev: prezrela
voćka, muzika a cappella, glasovi
iznutra. Igram se žmurke: moje oko, u ruku
iz ruke, klikeri. Ko li će pomaći metalce, ranjive
stakliće ispod metalnog plašta? Ako krenem
za suncem, nestaće pogled deteta.

Нема коментара:

Постави коментар