уторак, 17. мај 2011.

PIJANKA




Lišćem je minula žuta,
pa sepija.
Kriva sam bila
u trajanju: brazilska,
turska pa španska serija.
Konjak sam pila,
mada se slabo sećam,
sem u dugom cugu
reskih hosu lepeš-a
dok su jedna u drugu
padale kiša, pa opet kiša...
Skoro da pluća prsnu
od tolikih metafora
u metastazi, posle
gledam sliku prisnu:
nas dvoje, u šetnji na dugoj stazi.
A u krošnji ni čvorak
ne graknu, niti šta vrisnu.







Ovom pesmom obeležavam 300-ti post na blogu MRVE, uz želju da se 
iskreno zahvalim svim vernim čitaocima na praćenju bloga, komentarima
i na sugestijama. 
Nadam se da mi nećete zameriti na malom odmoru koji ću sebi priuštiti.
Hvala, i živeli!





4 коментара:

  1. Bravo za pesmicu i za jubilarni post! Čestitam! Samo nam se ti lepo odmori od raznih svetova i uživaj u svom. :) Cmok i čitamo se. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Čestitke na uloženom trudu; ima se ovdje dosta toga čitati i dok budeš pauzirala! Povremeno se trbeba udaljiti, da bi se vratili...

    ОдговориИзбриши