уторак, 12. април 2011.

ZNAKOVI













pomislim
da sam živ
ponekad
sve dok boja
njenog pogleda
obećava pun mesec
nad obrvama
i u njenim rukama
drhti sklupčan
moj glasni živac
na umorima
njene su oči
iz roda mesečina
i reči iz plemena tmina

pojednostaviću je


sve dok ne oplavi
i poslednja neistina
neću joj priznati
da je ljubav
razvučena negde
između škripavih pragova
staklenih solitera
i da se razmeće
kao sunce u čaši vina
ima u ovim rečima
i nešto više od istina
razmišljam
dok premećem po sebi
znakove
pesme tišina

2 коментара:

  1. ima u ovim stihovima više od istine...emocija, stav, istina, kroz reduciranu simboliku i metaforu, iz specifične vizure...odlična pjesma, nekako posebno komplatna!

    ОдговориИзбриши
  2. Ova je pesma pisana za "potrebe" neke igre na fb. Iako ne pišem "po diktatu", bila sam prilično zadovoljna rezultatom i brzinom s kojom sam je napisala... Verujem da je bilo tako jer je ona u tom trenutku sažela neku moju tadašnju emociju i evo, posle par meseci nakon nastanka, ona je još živa. Mislim, ta emocija :)Iskopala sam pesmu slučajno i objavila je ovde, tek da ne zamre blog jer već neko vreme ne pišem poeziju... Hvala ti na lepim rečima :)

    ОдговориИзбриши