четвртак, 31. март 2011.

U SNU SNOM




kao neugašen kreč
muči te davnašnji san:
gasneš u belini

iznad ponora
raspomamljena
bela omica
divlje kida ulare
uzde i amove
kopitom lomi žad

sa zajapurenih sapi
vrcaju vrišteći rubini

grivu izvlačiš iz saća
medom mažeš dlan

niz rebra nižeš
staklene zvončiće

zveckaš iglama

pod trepavice ih slažeš
oslepelim zenicama
daljine činiš
svojim domom

očima zatvoren
veđama pritisnut
živiš od žilica svesti

i to tako dugo traje
ne znaš
zašto te toliko ima


2 коментара:

  1. ova pjesma zvoni...veoma je melodična!

    ОдговориИзбриши
  2. hvala, Jasmina! na lepim rečima. drago mi je da je takvom vidiš...osećaš...ja, lično, nisam zadovoljna i verovatno će neke izmene pretrpeti...

    ОдговориИзбриши