четвртак, 03. фебруар 2011.

ŽEĐI



sve ti se čini
žeđ je opravdanje
za ponornice tvoje
unutrašnje vode

tražiš

šaku guraš u izvor živi
dirkaš prašnjavi duh
u kamenu sapet beo i okat
jezikom ližeš so sa kose
iz poslednje kapi svenule zore
daljinom huje sve jače struje
špilja je hladna bez rose gola

i nema

nema lokve za cveću vode
ni reke bistre za uvir mora
vrebaju sablasti u senci trava
u nekom žlebu s ukusom mulja
a ti se plaziš i prizivaš vraga
pogledom stenu u parčad valjaš
da ispod nađeš miša i mrava
da skuvaš u grotlu kiselu čorbu
izdodolaš bosom ivicom neba
i prhneš kišom u krošnje leska

al' evo pljuska

na zemlju se prosu voda od besa
srebrni meci kameni zvuci
lomno te cepaju zamasi neba
telom ti jezdi samrtni grč
s krvavom penom kliziš u tamu
niz stvarnost otpuza napojen duh

Нема коментара:

Постави коментар