понедељак, 03. јануар 2011.

PRVA NOĆ KONKUBINE SUKI



na prozoru visi
sumraka sluz
i zgužvani lampion
sused je svirao
ritam&bluz

(činele i saksofon)

zvuci se trošni
skidaju do gola
u mukloj tišini
grla na pola
lobanjom lutaju
delići reči
iznemogli

(strašću što ječi)

zmijama raspliće
kose puste
trga joj brokat
i svile guste
asura tanka
upija znoj
sliva se mokro
krv i gnoj

bodež kroz pupak
grč
i skok
pade nauzak
ruke niz bok
zove je tiho
Su-ki
o Jaki
pokreti spori
pogledi mlaki
oko nje svetlost
i ona zrači
gleda u zvezde
smeškom se kači

3 коментара:

  1. Tužna neka pjesma... a sad smo prešli na Japon :-)
    Ja mislim da uvijek neka patetika sa ovim ženskinjem te proplaka dok je rezala luk, evo sad se porezala, a i gutanje esencije, a poslije svog svoje histerije krive muškinje... Što ne mgu više ovih pjesama o guranju glavu rernu ili u tapanju u vodama to je toliko otcrano ko drogiranje trulim ponjavama... Halo ba!

    ОдговориИзбриши
  2. tužna Alene, jašta! patetika % ... sama esencija % patetike ...
    ma, to ja malo pevam na svoj, vrlo tužan način, o neispunjenoj želji, nešto kao
    http://www.youtube.com/watch?v=0uM96roU62A

    ОдговориИзбриши
  3. zašto ići dako daleko po sunce, uopće mi nisi jasna... evo lijeka za tebe poslušaj ovo...
    http://www.youtube.com/watch?v=uw8030p8Amk&feature=related

    ОдговориИзбриши