среда, 05. јануар 2011.

ČAJ ZA DVOJE



gromka trvenja oblaka
u vrela popodneva neka
dignu me i misao sklizne
u zlatne dane moje none

čaj za dvoje i
stočić u kutu
(priguši podsmehe!)
ona rasprostire setu

iz susedne sobe tango
(il’ milonga?)
Gardel Karlosa
rastavljenoga
od sopstvena glasa

(pipni!
još drhturim
motorima tkiva!)

sitna popodnevna tuga
sliva se i nestaje
u stolnjak na prugice
čujem je:

jeste li za grancle
il’ vanilice?



5 коментара:

  1. Ja sam,draga Emo, i za grancle i za vanilice. Ete none i nane (ja sam imala nanu):-)

    ОдговориИзбриши
  2. Lijepo, na ovu patetiku padam, iz prve :-)Klasika je klasika :-)

    ОдговориИзбриши
  3. @ amarilis, i ja :)
    @ Alene, vazno je da padnes i ti nekad, ma kakva patetika da je u pitanju ;)

    ОдговориИзбриши
  4. Ja sam od dvije, imam još samo jednu nenu. A kad se samo sjetim kako su mi nepravedno pored dvije nene, tada obje žive, govorili, a nikad nisam skontao zašto, a kao da ih imam bezbroj: "Nanu li ti tvoju!"
    Inače, istina je, nakon što sam ih toliko poobarao, red je brate, i sestro i druže Jagodo, da i ja na nešto padnem, vidiš tako sićušna Jagodica, bogtidao, a čovjek o nju fljas ko o panj na sve četiri, samo o jedne njene petiljke, to jest pjesme :-)

    ОдговориИзбриши