среда, 01. децембар 2010.

MESEČINA




klizim stazama
istrošenih belutaka.

na zgusnute tuge kamena
razlivena čednost.
mesečina.

želim je videti punu
kako hoda zelenom i moja misao
ne žuri u reč, širi se visinom
udišući znoj plaveti.

ne znam da li je zeleno ili plavo
u tvojim očima ili s tobom na rukama
sećanja kao pamtiva tkanja munja
žive od žilica svetla pod kupolom svesti.

senka pretiče trajanja
za jedan pedalj daha
duše što šapatom penuša.

grlo je prolazno, grcam.
kao i tuga.

Нема коментара:

Постави коментар