уторак, 07. децембар 2010.

LEPTIR OD PORCELANA




1.
jutro modro
i naša luka
brod pristaje
zvuk čekrka
(čuje se sidro)

on je?
on je!

na katarku naslonjen
maglom obavijen
iz lule dim se vije

on je?
on je.

mile sestre
dodajte
haljine
bele venčane
i češljajte, češljajte

berite breskve
kidajte šljive
gosta nam darujte

iz pitanja
(kao majke)
izvire
istina gola:

sam da li je?
ne, avaj! nije!

2.
sa njim pod ruku
videla:
suncobran lepezu i
belu čipku

(stegnu se srce
drhtaj leptirice)


3.
senka vrbom obavijena
dole uz reku još bela
mesečina
cvetom perunike
katana sakrivena

krik divlje patke
jutru lako otvori
rumene pupoljke

prebrzo se umiri
duša trešnjinog cveta
(ne čuju se damari
ranjenog deteta)

leptir se nežni
Ćo Ćo San
rasu krhotinom
....
kao porcelan


6 коментара:

  1. Tako si suptilno nagovestila razvoj toka događaja u ovom triptihu. Divno.

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, Zvercice :) Iskreno se radujem tvojoj poseti i citanju...

    ОдговориИзбриши
  3. Draga Emo, ja čitam sve što objaviš na svojim blogovima, ali ne ostavljam uvek komentare. :) Nije jednostavno komentarisati nečiju pesmu, a i često nemam potrebu za tim.

    ОдговориИзбриши
  4. Slažem se s tobom. I ja čitam sve koje pratim i primećujem da postajem sve "lenja" u komentarisanju. Ne zato što nemam šta reći, no ili je neko već napisao ono što mislim ili osećam, a glupo mi da samo klimam glavom kao - slažem se... ili ostavim za kasnije da se slegnu utisci, pa zaboravim... Slažem se s tobom da je pesme i malo teže komentarisati. Nekad te one dotaknu , osetiš ih...ali nemaš šta reći. A i zašto bi? Važno je da se s vremena na vreme oglasimo, tek da ona druga strana zna da si za nju tu. Za mene važi: pratićemo se još dugo :) Iskreno, pozdrav za tebe.

    ОдговориИзбриши