четвртак, 25. новембар 2010.

NIJE LI NEKO




nije li neko već rekao
da sijaš kao spoznaja
mirišeš istinom
i nežni pokret tvoje gornje usne
levom stranom
stranputicom
dotiče most koji je razapet
šinama sunca
u moje srce pravo

a da ti nije neko šapnuo
o smišljenom susretu
koji bi trebao
da nam se desi
uz lom svih sujeta
i krš ideja
sa đubrišta poluistina

ne rumeni li lagano
modrim podočnjacima skrivana
želja za dodirom
moga i tvoga bića
uranjana u dubine oba bola

ne želiš li danas možda
da reči izgovaraš
jezikom moga pisma
i svakom glasu
dodeliš novu cvetnu aleju
slobodu pružiš
svakoj podivljaloj misli
ukrotivši tišinom
našu beskonačnost

nije li odavno jasno
da se hraniš mojim svetinjama
a ja tvojim svetlostima
i telo mi ne diše napušteno
dopunjava tvoj san
o jeseni u kojoj pijano lišće pleše
pod mojim petama

ti znaš da naš most čvrsto stoji
zauvek izabravši obalama
glinovito korito za naša grla
ućutala od međusobnog spominjanja
i naše vode za staklene vaze vezane


9 коментара:

  1. U, Emo, ova pesma baš, baš, moćno zvuči. :) Odzvanja.

    ОдговориИзбриши
  2. Savršeno, sve si više slobodnija i slažeš to kao od šale. Jednom rijčju MRVICE bravo!!!

    ОдговориИзбриши
  3. zaboravih sliku :)


    http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc4/hs1205.snc4/155719_457667573993_102954373993_5594687_4448948_n.jpg

    ОдговориИзбриши
  4. Zahvaljujem se, Nataly, na komentaru i divnoj slici jeseni :)

    ОдговориИзбриши
  5. Pesma je... iskrena, puna simbolike, ostavlja bez daha.Nadam se da je pročitala osoba kojoj je namenjena

    ОдговориИзбриши