среда, 29. септембар 2010.

NIKADA NEĆU NAPISATI BAJKU





kažem:

nikada neću
napisati bajku
(reč je ova svečarska
pionirska)

crvena!

danas niko ne piše, jer
(odati tajnu?)
pepeljugama porasle noge
za broj ili dva

a onda kreće:

na uzglavlju njenom
kosmos uronio u reku
mesec kao ribar (bez namera zadnjih)
krenuo u čeku

kako tumačiš ovaj okret?

ne poznam bicikliste
kažeš
poslednjem krugu
ne želim pad


circle, circle, a gde je direktrisa?!

2 коментара:

  1. МРВИЦЕ, Док су нас Пепељуге младе и усхићене животом свлачиле и причом облачиле, тад је бајковито живот текао безбрижно и тихо, ка надошлој ријеци будућности у којој нико није нашао бајку свог жељеног живота.

    Добро, добро, добро, поздрав !

    ОдговориИзбриши