уторак, 21. септембар 2010.

BAŠTE VETROVA



ne raspoznajem narandžastu od narandže
njegovih ruku, sa njom u rukama
u odori kao u maharadže
pamtim ga, s punog meseca

osmehnutog među zvezdama

ako baš mora, ide u narandžasto i moja
misao ne hrli u stih, opet pluta kao svoja
u beskonačnom sudaru svesti
i njenih anemičnih izdanaka

moram ga trouglima navesti

i tiho, tiho onda sprovesti
preko minskog polja trenutka
sačuvanog od vlastitog nepovrata
sve dok taložim oštrice plavih žileta

u plićaku, izlizanom do belutka

sa njim nisam samo nagon, kažem vešto
ako jesam, neka me nagoni nešto
ovog istog trena, da u prašinu se sprašim
jer sa njim sam malo nežnosti

večnost ista, kao smrt za slučaj nužnosti

onda veštini vično, on će nestati
u surim klisurama moga uma
što liči na stratište guste mašte
i procvetaće kao tek zatvoren ožiljak

gledajući kroz moje oči, vetrova bašte

8 коментара:

  1. O, Serpice, podsetila si me na Desanku Maksimović, a Desa je po mom skromnom mišljenju majstor ženske poezije na ovim prostorima. Ova pesma ima posebnu težinu.

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, dragi Kajzer :) Dobro si osetio! Ovo je za mene posebna pesma, posvećena. Napisana je juče, ali je sazrevala (samo) 35 godina :)

    ОдговориИзбриши
  3. Zahvaljujem se, od srca, dragi Pesa! Puno mi znače tvoje reči :)

    ОдговориИзбриши
  4. Zahvaljujem, Nataly, na divnim rečima hvale i podrške!

    ОдговориИзбриши
  5. Forma mi je veoma intrigantna u ovoj pesmi, vrlo je zahtevna, sjajno si to odradila.

    ОдговориИзбриши
  6. da li misliš, Amarilis, da ovaj, peti, izdvojeni stih stvara to? ili? baš bih volela da mi pomogneš odgovorom, možeš i na pp, kad budeš imala vremena...ja sam se trudila da forma pesme bude malo drugačija nego kako inače pišem: po 5 stihova, od toga poslednji izdvojen, 5 strofa. ti izdvojeni stihovi sami bi mogli da stoje kao jedna pesma. pošto je pesma posvećena, morala sam je nečim izdvojiti :) hvala na pohvali i pomoći...

    ОдговориИзбриши