уторак, 17. август 2010.

DVE MALE REMINISCENCIJE



Iz tačke istočno od raja
ivicom perivoja njihaju strasti stare
pijani klize niz usnuli Lungomare
češka ih meseca mlečni krak
stiska bledoliki uz sve luđi mrak
vezanih ruku
vrata
restlova tela
šeširom sklanjaju niske grane kostela
dlanom istražuju kamenu trpeljivost
prose golog suhozida poverljivost
a onda grcanjem šuškeću krvave bajke
ne one
onakve
što su im
dečje
spevale majke



Kalodont
Plamičci sa krvavih drvenih glava odlično dopunjavaju moju sobnu temperaturu do tačke pregrevanja. Pregrevanja, ipak, nema jer je tačka isključivo matematička kategorija. Kategorija u koju spada nije u opisu mog radnog mesta. Mesta o kojima je reč mogu biti samo oblaci i nebo. Nebo bez karaktera nikoga ne može uznemiriti jer se još uvek ne naziru crveni olujni plamičci.

2 коментара: