уторак, 27. јул 2010.

POSLE MNOGO GODINA



Predusretljivi smo
Jedno prema drugom
Tvrdimo
Da je lepo sresti se
Posle mnogo godina
Igramo se igara starih
No, moja su imena nova
Imam druge ruke
Da se ljubavlju vežem
Ti ih se više i ne sećaš
Posle mnogo godina
Osmeh ti je namešten
Kao klovnovska maska dok
Žališ pogledom zaljubljene
I više nego zaslužuju
One što se osmehuju jedno drugom
Za susednim stolom
Začuđeni smo sobom toliko
Da nas ni njihova ljubav
Kao ništa, uostalom
Više ne može pokrenuti
Konačno ustajem jer uzalud je
Posle mnogo godina
Tražiti ovde u tebi
Neke daleke istine
Ili snove ili sebe u njima

6 коментара:

  1. Susret sa sopstvenom prošlošću ume da bude (uvek jeste) ili bolan, ili razočaravajući. Ja se čuvam tog susreta. Ipak, ovom pesmom si uspela da mi probudiš taj tegobni osećaj. A bio bi tegoban, svakako.

    ОдговориИзбриши
  2. Da, Todora...bude tegoban. I razočaravajući. Hvala :)

    ОдговориИзбриши
  3. Sjajno! - Životno,emotivno...samo komplimenti!!... da se malo našalim na balkanski način - đe me nađe...

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala, Alex! Mislim da većina nas nosi ovakve utiske kada se sretne sa nekom od svojih bivših ili neprežaljenih ljubavi, posle mnogo godina...

    ОдговориИзбриши
  5. O,da! Ja te bivše ljubavi ostavim tamo gde pripadaju - u prošlosti. Ne negujem nikakvu komunikaciju i često su me optuživali za surovost,ali mislim da je to jenostavo nužno. Lepa pesma, kao priča.

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala, Kajzer! Tačno je da neke stvari, a posebno ljude treba ostaviti - u prošlosti. Da ne objašnjavam previše, samo kratko: i ja kad jednom prekrižim, ostavim za sobom... tj. nisam za podgrevanje bajatih stvari. Ali, pesma je pesma, ona prenosi i izražava različita viđenja i osećanja ;)

    ОдговориИзбриши