среда, 14. јул 2010.

LJUBIČASTI NOKTURNO




to što s osmehom zoveš
ruke, tvoja su krila
iznad mene
nakon časa milja



da li da žalim
za nečim?



bol uživanja
u svakom trenu
s povodom bez lanca
ne žalim, osmehujem se


vreme je za novo, pogled
kojim bih prepao golubice
što proganjam svake noći
u prvim snovima, zajedno
sa stablom
što u prozoru raste, brzo
niz koji si pred zoru
skliznula, vukući celo jedno
stoleće na ramenu



znali smo da ćeš otići, tako
polunaga, njihajući se na žicama
dalekovoda



znali smo
ljubičasta, sadnica koju si pustila u sobi
noću mi se
zavlači pod kapke
crno pod nokte



samo u sebi
pokušavam zadržati
pesmu o tebi, odleće
jedino sećanje
na okruglo belilo tvojih grudi
na papir zakucavam

6 коментара: