понедељак, 28. јун 2010.

UŠĆE




kada me svije
meka tmina
u grlica krila
reći ću
mila
za put sam spreman
korake lake
široke pute
aleje staze
hajde
siđi do reke
dole do mosta
gde gradu našem
još milosti osta
ne vidim nikog
nema ni svetla
nemi svirači
a ušće drema
pod mostom ćutljiv
ladjar se sprema
(noćni je pohod
poput prošnje)
iznad nam svilom
šuškaju krošnje
gledam te glasno
(to šapatom pričam
bez kraja
početak)
daljine pevam
i mlada krila
brižno spremam

8 коментара:

  1. Draga, duboko me dirnula ova pesma... Tu, "dole do mosta / gde gradu našem / još milosti osta /..." živi moja najlepša uspomena, onako kako sam i ja živela tu, dok sam živela. U tom nadrealnom, bajkovitom svetu malih dvorišta punih cveća.

    ОдговориИзбриши
  2. Прелијепо Мрвице. Има ли изгледа да штампаш књигу. Тога имаш сада много, лијепо би било.Поздрав из Дервенте!

    ОдговориИзбриши
  3. Da, Pesa, dobro si primetio: imam "materijala" za 3 knjige! Valjda će i toga biti, jednog dana! Nemam ni neke naročite ambicije, puno je tu obaveza...Ja ne živim od pisanja, ovo mi je razbibriga i hobi. Još sam u radnom odnosu i drugim obavezama, jačim po prioritetima, tako da...biće dana, nadam se! A pomalo sam i lenja, lepše mi je po blogovima i na fb...Hvala ti na podršci, javljam kada bude aktuelno :)

    ОдговориИзбриши