четвртак, 10. јун 2010.

BISERNA MINĐUŠA





sa mene skliznu meki zrak
i neki daleki topli glas

(vrela sam kao ruski čajnik)

greješ tu ruke utapaš mrak
puštaš da do mene dopre
pogled
kao moj
ne gledam u tebe da ne vidim sebe
da se ne vidi
kako i ti vidiš šta je meni

dižeš ruku pa pokretom sporim
palca i kažiprsta stisneš blago
moju školjku klizeći ivicom
na dole
tamo
gde se njiše levo pa desno
biserna minđuša
malim prstom guraš visuljak

(nagnut si nad njim)

i on se njiše
on se njiše
toplim dahom tvojim
spiram crni trag srca
jer i belo je boja

(crnom se snaži)



ustajem vreme je za ići
oslovi korak mojim imenom
Grit

(gledaš me i kažeš)

pa ti si kao dete
na balkonu koji se širi
danju


klanjam Maestru
i mirišem zrak koji odiše mentom
a ispod teku neke crne
bele vode
i plavi šal spušten u njih

(usne što se miču
ne govore li volim te)


draga (kažeš)
udomio bih uho u tvoja bedra
izmrvio dlanove u tvoj pupak
lizao laktove
kolenom dodirivao i pete i prste
samo da ne ideš

(samoća nema ništa s tim)

4 коментара:

  1. Pesma je lepa,a knjigu nisam čitao,pa ne znam da li su u vezi,ili si samo bila inspirisana.

    ОдговориИзбриши
  2. Kajzer, ni ja nisam čitala knjigu. Odavno se spremam ali ne stižem. Kupila sam je na prošlogodišnjem sajmu, ali, eto, ne stigoh. Ni film sa Skarlet Johanson nisam pogledala, hm...Moja inspiracija je, zapravo, slika Johanesa Vermera istog naziva kao i knjiga "Devojka sa bisernom minđušom" koju smatraju remek-delom i nazivaju "Mona Lisom sa severa".Sliku sam nedavno videla u muzeju Maurichuis,Hag.

    ОдговориИзбриши
  3. O,jes, slika je zaista divna, baš kao i tvoja pesma. nisam video uživo,ali mi je pričao jedan što zna nekoga ko je video...

    ОдговориИзбриши