среда, 05. мај 2010.

PROLEĆNE ROLNICE




kao lutka bela
roze prozračna
sija u mraku šaltera
krhkih ramena
pedalj i malo više
ne viša

prodaje
prolećne rolnice
repiće rakova
hrskave kineske delicije

majušnom rukom
oblika sirene srebrne
fišeke kartonske
pruža bez osmeha
trepnuvši ponekad
kosooko

kosa plaha i ravna
bubi frizura sedamdesetih
sa tek nekoliko pramenova
oblačaka šiški
vazdušastih i lakih
kao šećerna vuna

(o čemu li sanja
lutka od porcelana
iz noći mojih bez snova)

da sliva se slivom
JangCekJanga
čamcem što pluta
sanja li obalu
ili pagodu celu
bez brave i ključa
pletenog krova
od bambusa
zavesom od pirinčanog
belog papira
i crvenim lampionom
što senku modru
na nju baca
muškarca svoga
s oštrom mačetom
kao zmija jezikom
kako palaca

i vidi sebe
kako se za
crvenu lampu hvata
da priguši svetlost
ubije boje

tada bi se
(siguran sam)
nasmešila ona

4 коментара:

  1. da, te istočnjačke lepotice u svom zanesenom, pomalo odsutnom pogledu nose mrvu zagonetnosti..
    hvala, amarilis, što si prepoznala tu lepotu, koju sam pokušala rečima da dokučim i prenesem :)

    ОдговориИзбриши
  2. Vrlo romantično. Baš mi se sviđa. Kao da sam je video...

    ОдговориИзбриши
  3. Pa, možda i jesi ;) one su sve tako sićušne, nama se čine sve jednake...a toliko lepote i tuge nose u očima...Hvala, Kajzer :)

    ОдговориИзбриши