понедељак, 10. мај 2010.

BOŽUR




stojim oslonjen
o tršavu mahovinu
krivog stabla
na desnoj obali
Ibra
voda sporo teče
maslinasto teško
valja se tokom

čujem pucanj
i rani sumrak
kako se meša
sa ptičjim krikom

glas divljači
oku daleko
i zlatno zrno
kako
rascvetava čelo
(meko)
kao topli
crveni božur

6 коментара:

  1. Sjajno,kao i uvek.
    Vrlo efektno.
    Obožavam kod tvoje poezije što je vrlo slikovita, a krajnje jednostavna, nekada me smore previše kitnjasti stihovi, mislim da jednostavnošću pesma dobija na dubini.

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, Kajzer! E, dobro ti ide :) (to kažem zato što si se žalio da ne umeš poeziju da komentarišeš!...)

    ОдговориИзбриши
  3. Ja neću da komentarišem, samo uživam. Kao i uvek u tvojim stihovima. Pozdravljam te.

    ОдговориИзбриши