субота, 24. април 2010.

ODUSTATI




dopusti
da pustim uvo
na tvoja bedra
osetim ogrebotinu
napipam kanjon
šuškavi pupak svemira

pipao bih gusto
ja kao gluvi slepac
gustiš kojim ne ideš
naviše ni gore
ni dole do dole
oko pasa tiho bez glasa
da pipati mogu
više ni manje kao stanje
pa pitati
kao
sahranjuju li ovde do dna
da znaju da otkopaju
zakopano
kao ti
što kopaš iščašenim rukama
i kolenima čašice
dok čekam

čekati znati treba
da bi mi trebati došla
čega se bojim
da ne bih čekao
sve i da pitam
pa pitam
možeš li reći jednom
samo
da čezneš, meni
čekam taj izlivak tebe
kao izliv ceđeni

da ne kažem
utrnuću lampu
moga kosmosa
zatvoriću oči
prigrliti prostor
hladnog klizavog bunara
i tu na dnu odložiti
sebe, odustati

gotovo

2 коментара: