петак, 15. јануар 2010.

SPINNAKER



jednog ću dana
veruj mi dragi!
podići sidro
reći svima
nekažnjivo
zbogom sada!

proći lagano
upravo tuda
gde kamen beli
klupu do bora
i tebe pod njim
marljivo soli
vetar topli

taj pas pod klupom
da nije tvoj?

oslušni
divlja fen
lenjo se protegni
šeširom mahni
otpozdraviće
spinnaker

10 коментара:

  1. Divno! U ove maglovite tmurne dane uspela si da me ovom pesmom, bar na tren, preneseš na neko more, na neku obalu i neku ljubav, bivšu ili buduću koju nosi snaga jedra...

    ОдговориИзбриши
  2. Lepo! Milo mi ako sam to uspela, draga Todora :)

    ОдговориИзбриши
  3. Kada sve krene naopako, kad sam umorna i sama, zov daljine me probudi i tada shvatim da samo nebo je granica...

    ОдговориИзбриши
  4. To je divno, Aleks! Maštati i putovati... Ili obrnuto: putovati i maštati :)
    Hvala što si pesmu tako doživela! I ja se često otisnem, spinnaker mi tu puno pomaže ;)

    ОдговориИзбриши
  5. Како си ово лијепо зборила. Тако да, што Миро каже тече, као лахор.

    ОдговориИзбриши
  6. Drago mi je da vam se pesma dopada! Hvala ti, Pesa :)

    ОдговориИзбриши