петак, 04. децембар 2009.

KAKO DA POSTANEM DRVO



gledam drvo lutam tajne
suštini kopam istine bolne
zašto
moja je utroba ledena stena
dok drvo nudi topla semena
zbog čega
ja nasred puta k’o stećak stojim
dok drvo giba udovima svojim
kada
mogu gledati u sebe samu
da drvetu nađem neku manu
kako
da stegnem srce zadavim boli
drvetu kažem da me voli
znam
jednom
izrašće gordo drvo i u meni
da pitanja ova dremnu u seni

6 коментара:

  1. Draga, izrašćeš jednom u jedno lepo, vitko, moćno drvo, skoro kao ovo (inače vrlo zgodno) na tvojoj ilustraciji...A ja ću da budem ptica i imaću gnezdo u tvojoj krošnji i bićemo opet blizu. Tako je to u svetu, mislim: sve je tu, ništa se ne gubi, samo menja oblike. Lepa pesma.

    ОдговориИзбриши
  2. MRVICE,pa ti se već opraštaš od ovozemaljskog života. Pričekaj malo, ima još vremena.
    Šalim se, inače dobra ideja kroz nekoliko suprostavljenih izraza u igri s prirodom,koje održavaju bol i patnje života ali i radost postojanja i nestajanja,te produžetka u obliku samog naslova.

    ОдговориИзбриши
  3. Sjajna pesma, koja me je podsetila na film "Kako je Hari postao drvo"....

    ОдговориИзбриши
  4. Draga Todora, eh kad bih stvarno postala drvo! Ovako, mozda postanem dazdevnjak ili zrnce peska...Hvala na lepim recima, pticice!

    ОдговориИзбриши
  5. Dragi Pesa, ne mislim skoro mreti... ja to, onako, u pesnickom zaru...znam da se salis, naravno. Hvala na komentaru!

    ОдговориИзбриши
  6. Draga Alex, gledala sam taj film i jako mi se dopao. Nisam neki Paskaljevicev fan, ali "Hari.." je odlican film. U pravu si, naslov podseca na njega. Mislim da se u sustini razlikuju.Hvala na citanju i komentaru!

    ОдговориИзбриши