среда, 02. децембар 2009.

JUTRO U NEBODERU



oteklim pogledom
zuri na gore
na prozoru zeva
crno-bela koza
maskirana u zoru
utrnula spoznaja
još jedno jutro
u neboderu
promuklo
iskašljava dušu
tik-tak jutro
obično i lepo
za ustajanje
i umiranje

6 коментара:

  1. WOW! Sjajne su ti kratke forme. Malecke, a nabijene emocijama i atmosferom.

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, Saki! Uh, nemaš pojma koliko mi afirmativan komentar mlađe osobe prija...samo da ne shvate ostali čitaoci pogrešno ove moje reči. Mislim da su kriterijumi mladih čitalaca na višem nivou, da su oni zahtevniji, teže ih je zadovoljiti. Toliko. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  3. "Za ustajanje i umiranje"... Prava slika ovih novembarskih jutara. Impresivno!

    ОдговориИзбриши
  4. Plašila sam se da to "umiranje" ne deluje suviše jako, mada...tako je. Hvala, draga Todora, na lepom komentaru!

    ОдговориИзбриши
  5. MRVICE, dobro je , ali ovo poređenje na kraju ustajanje i umiranje nekako ne ide zajedno.Sumornost života u neboderu si uspjela da doživiš i opišeš, ali ipak ustajanje je novi život, nov jutro, koje donosi dan, da se barem malo izvuče iz nebodera.

    ОдговориИзбриши
  6. Žao mi je, Pesa prijatelju, što me nisi razumeo. Na kraju pesme, mislim. Ali, svakako, hvala na komentaru.Pozdrav!

    ОдговориИзбриши