субота, 07. новембар 2009.

MOJE SUNCE



stojiš tako
preliven tajnom
kao čokoladom
mašeš nehajno uz nos
nećeš ništa da znaš
dok se ja borim
da utešim noć
i zvezdama vratim sjaj
skidajući sa tvojih zenica
titravi znak
i ko zna kako
i kad
započinješ govoriti
mojim jezikom
otvaraš usta
dalekog kosmosa
i odjednom, gle!
sva okna blistaju
tvojim suncem
kao da se poslednji put
otimaju tami
i vidim sunce
i vidim nas
vidim sve
jer samo malo treba
da se pomeriš

8 коментара:

  1. "Izbegavam da gledam u tebe dugo, kao u sunce, ali te vidim, kao i sunce, i ne gledajući te..." - ove poznate misli setih se, a nisam davno, sad kad sam tvoju pesmu pročitala. Na nju mi liči. Kad tog "našeg" sunca nema, potamni sve. I sve zablista kad je tu, i kad se "samo malo pomeri..."

    ОдговориИзбриши
  2. To malo je nekada mnogo i znači za život celi....Sjajna pesma - komplimenti!

    ОдговориИзбриши
  3. Veoma mi se dopada pesma. Posebno:
    "sva okna blistaju
    tvojim suncem
    kao da se poslednji put
    otimaju tami"

    ОдговориИзбриши
  4. Todora: navela si lepe stihove(misao), čiji su?
    Ne znam za njih, ali zaista ima se utisak sličnosti. Mada, ne može se to izbeći! Mislim, neke situacije, neka osećanja ili misli mogu budu iskazani na isti način ili da daju isti efekat, slučajno tj. nenamerno. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  5. Anima.art, hvala na lepim rečima! Da, ti stihovi su lepi, mogu neskromno da kažem. Drago mi je da se slažemo u izboru favorita.

    ОдговориИзбриши
  6. Bruka jedna, ali ja sam zaboravila čije su to reči! Znaš, to je jedan od onih brojnih citata koje pišemo još u osnovnoj školi, pa ih pamtimo i citiramo...U početku pamtimo koji je čiji, a onda - zaboravimo. Eto, bruka. Ali je misao sjajna. Kao i tvoja pesma.

    ОдговориИзбриши
  7. Opušteno, draga Todora! Bez sekiracije...
    Možda nije ni važno čiji su, važno je da ih pamtimo. Mi ih nećemo prisvojiti, samo ćemo ih usvojiti...Hvala na lepim rečima!

    ОдговориИзбриши