понедељак, 02. новембар 2009.

DOSADA SE NASTAVLJA



Pred večernjim zvonom čudesa
Zbijam u jedinstveni splet
Reči
Ćutanja
Ne slušam, samo
Posmatram pastoralu
Koju istiskuju boje
Pelina
Teški, duboki uzdasi bluza
Večeras umesto mene su
Usvirali orkestar
Ja osećam da oklevaš
A ponekad
Šapatom izražavaš klimanje
Blagim pokretima u ogledalu
Crtam te ludim
Letimično zahvalnim pogledom
Granama ublažavam
Nemir prgavog meseca
Obešenog naopačke u vazduhu
Ako stisnem oči
Mogao bi da postane puce
Da ga na kaput ušijem
Ili za njega Tebe kupim

No, ja se i dalje dosađujem
Mada u pesmi ima Tvog imena

6 коментара:

  1. Kada događaji ne idu onako kako bi mi to želeli onda takvo stanje zovemo dosadom a njegovo ime ljubavlju dozivamo u nadi da će to stanje promeniti....
    Lepa pesma!

    ОдговориИзбриши
  2. "Ako stisnem oči
    Mogao bi da postane puce
    Da ga na kaput ušijem
    Ili za njega Tebe kupim..."

    Ovo je veličanstveno! Samo ova četiri stiha bi mogla da budu posebna pesma o mesecu!

    ОдговориИзбриши
  3. O,Todora možda i izdvojim, ionako sam ih naknadno dodala...Znaš li da su ovo noći punog meseca? Ne spava se, ne spava.... ;)

    ОдговориИзбриши