понедељак, 06. јул 2009.

KUĆA NA SELU



Gledam u tebe
Dok razgrćeš zavesu
I puštaš znatiželjni vetar u moju kosu
Volim to
Milujem tvoje mišice
I prislanjam nos uz drveni štok
Dok otkivaš kapke
I otvaraš nas besramnim pogledima sunca

Tada košmarni akordi grada
Postaju sasvim izgubljeni za nas
On postaje dalek i stran

A mi se
Zagledani u sebe
Zatečeni blagim stidom
Svesni prisustva
Čarobne samoće
Gasimo

Nešto
Negde
Postaje nam
Blisko
I samo naše

Ti se opet
Praviš da ne razumeš

4 коментара:

  1. Па него шта, могу рећи одлично. Да , да кућа на селу и враћање себи.

    ОдговориИзбриши
  2. Jednostavno lepo...
    Razume On samo kao i svi muškarci se pravi...nikad im dosta dokaza - uvek im je nešto nejasno

    ОдговориИзбриши
  3. Alex, lepota je u jednostavnosti: i ljubavi i razumevanja.

    ОдговориИзбриши