уторак, 02. јун 2009.

USPAVANKA




Sve kapke na sebi
ZaTvorila
S krošnje mesec krvavi
ProGutala
Kamen gluvi
PoVratila
Krhotine kao kockice
PoSlagala
Početak svoj
PoBacila
NinaNuna
NinaNuna

10 коментара:

  1. Најздравије је пити воду са извора.
    Баш због тога ми се и свиђа твоја„Успаванка“,
    са којом се поново враћаш коријенима изворног („народног“) стваралаштва.

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, Miro! Bas mi drago da ti se dopada...

    ОдговориИзбриши
  3. Мрвице, Мрвице! Е, ова ме успаванка нешто угрувала. Зашто тако оштро, да би се завршило са НинаНуна. Немој да жалиш за прошлим, нити да газиш што је некад било, него крени са својом успаваноком оштро напријед,а не на спавање, вријеме је нових догађаја и доживљаја пријатељу мој. Добри стихови.

    ОдговориИзбриши
  4. Цијеним оптимизам а и по природи сам велики оптимиста, и ако се то не би могло закључити читајући моје текстове... Али, драги мој пријатељу, године у којима се налазим(о) - а накупило се подоста - нису погодне за велике догађаје, више су склоне мирним токовима без напетости и сувишних узбуђења. Залазимо у мирне воде када се све више сумира - своде рачуни, закључује, нешто још једанпут опјева или прежали и књига заклопи. Оставимо оштре кораке млађим нараштајима, јер сила коју би смо употријебили могла би и да нас уништи...

    ОдговориИзбриши
  5. Miro, necu komentarisati tvoj odgovor Pesi...sve sto sam htela, rekla sam pesmom.
    Hvala.

    ОдговориИзбриши
  6. Е, пријатељу мој Миро, мислим да смо се мало погрешно разумјели.Млађима да, али и ми имамо шта да кажемо у овом времну, простору за наше вријеме. ''Човјек није створен да буде побијеђен.''Ернест Х.Нисам ни ја баш са здрављем, али шта би било кад би признао да не могу више. Можда смо ми овде превише имали тог набоја, који нас је мучио, па сваки помак напријед је велика ствар. Пријатељу мој да је неко рекао 1994.,5., кад сам негдје био далеко одстан од породице,а страх надвлађивао танку нит живота, да ћемо имати мобилни, овако интернетом се дописивати, е, пљунуо би га у лице. То је тај оптимизам, а који сагоријева у заосталости и биједи, коју само у тренутку превазилазимо, савлађујемо на тај начин и идемо даље. Долазе нове младе генерације и оне имају свој пут и живот.Ово је само још један разлог да Мрвици и мом пријатељу Мири пошаљем много поздрава из Дервенте.

    ОдговориИзбриши
  7. Ne, ne predajemo se (vise-manje) generacijo!
    Hvala, dragi prijatelju, na pozdravima. Otpozdravljam osmehom :)

    ОдговориИзбриши
  8. Драги пријатељу,

    разумио сам ја тебе веома добро...има људи који су у стању да се и у поодмаклим годинама „васкрсну“ и попут феникса из пепела узвину у висине.
    Као примјер навео бих примјер српског писца Мехмеда Меше Селимовића, који је тек у 52. години у свом роману ТУЂА ЗЕМЉА наговијестио да је ту и да има шта да каже, а у 56. је објавио једно од најбољих дјела Српске, а самим тим и свјетске књижевности, роман ДЕРВИШ И СМРТ...

    ОдговориИзбриши
  9. Eh, nazalost, te su godine iza mene...i sigurna sam da iz ovog "pepela" nista novo ni uzviseno ne moze se stvoriti.
    No, ja sam zadovoljna svojim "mrvicama".

    ОдговориИзбриши