понедељак, 13. април 2009.

MAGNOLIJA



Izgleda da te niko ovako grlio nije
Kad se tako plaha, ružičasto bela
Uvijaš u paučinu moju, mazno
Možda te niko, stidljivo ustreptalu
Dosada uzbrao nije, lepotice
Otvori nežne latice svoje
Kao što listaš srce moje
Ne srami se, dragi cvete
U izmaglici riđoj, truloj
Spusti se lagano na moje rame
Zagrli me svojom nagošću, mirna
I odatle se zagledaj , slobodna
U plave krpice beskraja neba
Na mom ćeš dlanu, bez suza
Venuti, cvete opevani
Jer svi smo truleži skloni

3 коментара:

  1. Mrvice, ne volim magnolije, ali je pjesma dobra, pa makar i nevolio magnolije.

    ОдговориИзбриши
  2. Ćao, Pesa! Šteta, magnolija je lepa: ima je kad nema skoro nijednog cveta. Bila sam u subotu u rodnoj kući, koju grli divna, velika magnolija u cvetu. Kako ne posvetiti barem redak takvoj nežnoj lepotici?
    Pozdrav, prijatelju!

    ОдговориИзбриши
  3. Ma imam je i ja u selu, kao uspomena od pokojne majke je draga, ali jednostavno je nisam nikad volio, kao ostalo cvijeće.
    Pozdrav najprijateljski !

    ОдговориИзбриши