четвртак, 05. март 2009.

SKITALICE

Uveče snove
Pod jastuk guraš
Prijateljice moja
Ja svoje
Pod kapke skrivam
Pa kad zažmurim
Snažno sa treskom
Nestane mrak

A kad zorom
Namignem na oblak
Spremna k’o i uvek
Da ih, sirotane, tražim
Cipelice moje
Na policu skoče
Zabrinute kažu

Ne bi one
Da se sa mnom
Gudurama veru

2 коментара:

  1. Драга моја (бивша суграђанко),

    ово је једна од пјесама које се „исклешу из једог камена“,
    једна од пјесама које су узријевале ко миршљаве дуње да
    би се чувале зими на бакином ормару - не да би се јеле,
    него да би мирисале... ово је једна од ријетких пјесама,
    пјесма која нам се „искраде сама и непримјетно“ , и ако
    смо је скривали годинама (понекад и од нас самих)...

    Ово је пјесма која ме је „јако уздрмала“...

    Мирослав

    ОдговориИзбриши
  2. Dragi daleki prijatelju,
    tvoj komentar je kao jedna divna pesma. Prija mi njena melodija. Hvala na divnim rečima.

    ОдговориИзбриши