четвртак, 05. март 2009.

RASTANAK

Upokojila sam osmeh

A senki svojoj vezala krila

Noć me ćutanjem zove

Al s mrakom nisam zaspala


Otimam zadnje trenutke

Dogorelom praskozorju

Dok gulim šašave maske

Sa tvog zanetog lica


Guraš me s praga srca oslepljena

Ne znaš za dobre manire

Čujem smeh tvojih daljina

A ja...ja bih da ti ljubim glas


Ogrni me, ušuškaj noćas samo

Golom senkom svojom

Nazdravimo, posvećeni. Biću dobra

Opusti se, ne igram na rezultat

Нема коментара:

Постави коментар