уторак, 31. март 2009.

LJUBAVNA No 5



Spuštam telo na tvoj dlan
Tu me kupaš dugo, nežno
I razlivaš niz svoj ponor
Dok se smešiš, lično

Teturam uz krevet nag, ogrnut slutnjama tvojim
Pipam naslepo po tvom mraku
Dok ti pleteš prstima svojim
Skidajuć’ paučinastu sumnju svaku

Ne tragaš dalje za sumnjama mojim
Ne tragam više za slutnjom tvojom
U korenu kreveta našega
Uzeh te, načinih trajno svojom

3 коментара:

  1. Ma gdje si Mrvice ? Nedostaješ već nekoliko sati.
    E, ovo baš u zadnjoj strofi nije nešta jasno ''ne tragaš, ne tragam, u korenu, pa načinih trajano svojom''. Lijepo rečeno, ali, ali fali sloboda ljudskog nemira, žmaraca koje tijelo proizvodi u trenucima ljepote praiskona. Ovako, postala si zarobljena u sumnji, nečeg što ni sama nisi i što ne moraš dokazivati.
    Ja samo komentarišem o poeziji, nisam upeleten u te tvoje spletke tvojih osjećaja i ličnih nadahnuća.
    Piši, samo piši i pleti nisku od stihova.

    ОдговориИзбриши
  2. Dans je dan prevara, šala, lažnjaka i vic poruka, zato nemoj pisati dobre pjesme, misliću da si prevarila.
    Prijatelj PESA

    ОдговориИзбриши
  3. Evo me, Pesa! Pišem, pišem i uzdišem...
    Nema tu nikakvih spletki: sve jasno kao dan. Pozdrav, prijatelju!
    A za prvi april ne brini, ja ne umem da varam.

    ОдговориИзбриши