петак, 27. фебруар 2009.

NADA

Zagrebala sam talog zalazećeg sunca. Nema ničeg.
Gurnula sam pod tepih modrikastu mesečinu i ... krenula.
Krećem od nule. Ne mogu se pohvaliti da je najbolji osećaj.
Ali, priznajem, nije ni tako loše iznova graditi sebe unutar nekih drugih koordinata!
Neki me blagi žmarci podilaze, kao pred prvi sastanak.
Nadam se.

2 коментара:

  1. Dobro je nadati se,dobra je ova mala noćna muzika,zadirkuje mi maštu,kao da prepoznajem obrise u magli,neke nove tebe!
    Ciao

    ОдговориИзбриши
  2. Sandra, neka nova ja u šestoj deceniji i nije loša slika, hahaha. Ali, kako kažu - nada poslednja umire...

    ОдговориИзбриши