понедељак, 09. фебруар 2009.

BEZ DOBROG NASLOVA

Slutim vetar i u kostima. Ovo se oštro i hladno jutro, klizeći niz uspavane tramvajske šine, lagano spušta u mutan dan.

Miris ponedeljka.

Misli su mi na nivou kante – ulubljene i musave. Nemam volje, ni snage čak ni omiljenu muziku da pustim. Da u tišini sopstvenih nemira učinim ma i najmanji napor, te ugodim sebi.

Ali, moja stopala neke skoro nečujne akorde, titrajuće, apsorbuju bolje od uha.
Signali: ne napuštati toplu postelju! Uvlačim se u dublje sebe, kao u školjku.

Danas ne izlazim iz sobe. Ni iz sebe. Danas sebe častim. Ostajem tu.

Poznat osećaj lekovite usamljenosti deluje umirujuće.

Нема коментара:

Постави коментар