петак, 15. децембар 2017.

PROLEĆNI DUNAVSKI RONDO



u proleće

raznosi med

i mleko na trešnjinoj latici

razbraja šupljike

hleba od duše

kaže mi: ne vezuj klavir, ni vetar

ne ume bolje da puca

u proleće

kad glad počne

da raste baršun u srcu prve ruže

pa zrncima peska među prstima

i dirkama

postane tesno, dovoljno je

da sam reka, u tvojim venama razapet

u proleće

ZIMSKI DUNAVSKI RONDO


u zimu
kad nestaju redom cvrkuti
i sve se smanji
šćućuri
on ledom bi javno
da prozbori, kao nekada
crveni neptuni
u zimu
on mi tajno šapuće: daj da me neko odveže
jer ja sam onaj koji teče
i obećava
izlaz iz depre i monotonije
belog, a što bi da pukne nizvodno ako može
i trajno
u zimu

JESENJI DUNAVSKI RONDO


u jesen
kad kesteni svlače
rublje on skida
žute i crvene
mrlje od karmina, pa ih pušta
među pošten svet na obali
da se nađu, goli i bez stida
u jesen
zna da mi kaže: pokupi mrve, razmakni
stolove, trebaće
jer zima ide, nastupaju grdne
i alave magle
vidim sve same lopove, sunca zvezda meseca,
hajde, pozovi u pomoć košave
u jesen

LETNJI DUNAVSKI RONDO





u leto
prostire plave stolnjake
na kocke
i štrafte onda pusti
staklence u mišje rupe da budu samo tačke
i ribe na suvo, sve do jedne
hvataju malo sunce, jer se crni
u leto
šapne mi: ne ulazi, sad i trava ubija
jedno oko, odmara
jer podne je
i ne raste se
niti se školjki raduje
i gardošu, eto, zvono zamuckuje
u leto

четвртак, 14. децембар 2017.

SANSKRTSKI PAS

čuješ li ovaj šum poput daha nepoznatog
što magli ogledala, ljubavi izmešta stakliće
lomnih fraktala od kojih je i euklid davno
digao ruke, misliš li o tome dok se ogledaš
nalik narcisu ili možda si kalidasa, nagnut 
nad jezerom što zebe brižan i rascepljen 
na pola dok oko kažiprsta vrti svoj lik u vodi, 
ja lunatik u svakom tvom pamtim sebe i jezu, 
i s malo straha tražim prazna mesta pesmi 
u tebi i za mog kurkuraha što kevće u tami, 
iza nas u karavađovom tenebrozu, na žuta 
mastila tuberanskog meseca, noćas izgleda
postaje kurjak sam i zauvek

понедељак, 11. децембар 2017.

HAIKU (zimsko orezivanje)



ućuta pila~
niz orezan drvored
i dalje jauk
*
gle, nešto živo~
među poseklim granjem
klati se rep psa
*
cilik testere
nadglasa fijuk vetra ~

u drvoredu

ŠTA KAŽEMO KAD MISLIMO - o zaboravu

od velikog praska do
crne rupe put je
kratak kao
zaborav
od zlatnog
preseka vidi se
samo jedna tačka