понедељак, 20. новембар 2017.

NOMADI




kad delimo noć nas dvoje,
na pola i panoniju, što širi 
stopala kao velika
tišina, u tvojoj šaci nađu se
skupljene sve moje bele kosti
igraš se njima, u zamci
mesa, ali ne znaš kako
snegu je što ne ume
koren da pusti, ni seme
kako da zametne, suviše
mrtvih je između trava, po tragu 
vetra što stasava, sa usana
rodopa i karpata, gde lutaju
duše umornih sarmata



* Sarmati = nomadska plemena

четвртак, 16. новембар 2017.

LOCUS DELICTI



                                                            Ilustracija: Christian Schloe


i danas zaglavljena između
griga i ofembaha biram
da prepustim se
reci gde se valja
magla tmasta i čudna
osećam traži duše
raši i novici dopušta
da se sami snađu
u koži očevinskoj
tami naboranog moloha: dunav
zagrcnut od smeha i sipljivog kašlja
čvrsto drži nas

u svojoj šaci

* moloh = bog sunca i rata kod starih Semićana, poštovan kod Jevreja koji su mu u Palestini prinosili ljudske žrtve, najčešće prvorođenu decu

* Raša = Raša Livada, pesnik iz Zemuna
* Novica = Novica Tadić, pesnik iz Zemuna

уторак, 14. новембар 2017.

IZ KONTEKSTA




poslednji list ponizno se nudi
zemlji, smežuran oblak umorno
cedi preostale kapi, sramežljivo
počinje trupkanje zvezdanih krda
u štali iznad svega, u starom poretku
ni za korak dovoljno mesta











             Ilustracija: Christian Schloe

понедељак, 13. новембар 2017.

PREDEO SRASTAO POD TREPAVICAMA


                                                            Ilustracija: Christian Schloe


(ciklus Červarske elegije)

uvek kad me jesen presretne
u pregorelom pesku leta lomeći
bronzano jaje sunca o kamen gde varvari 
stenju iza makije izrastajući kao lomljivi
dečaci iz voda provalno i silno u čudovišta
i mitove u podne koje se domoglo vrhunca kao svi
oleander i mirta u lakoj drhtavici posle
i krupna zimzelen u modri požar siđu bez reda
brojeći svoje staračke pege jednu po jednu
riđu pomalo i hrapavu pod dlanom - osetim
(znam tu si)
da počinju duge kiše u predelima
ispod trepavica i smrt samo što nije
(znam tu je)
vijugavi mlečni put poezije sklepane iz srče
papirnog vavilona u tumaranju
iza zida zažmurim jače ne javljam ti više


петак, 10. новембар 2017.

RADNJE MALIH STVARI: olovka



                                                       Ilustracija preuzeta sa adrese

kada u pesniku umre drvo
on zaboravi sve
ne zna kako
da umnoži seme
mada umreti moraju
i potoci i hrastovi i noći
i svi
što zaneme u mraku 
slušajući
kako nepoznati
vragovi lome
krckaju pršljenove

drvenoj olovci

понедељак, 30. октобар 2017.

LAMENT



                                                           Ilustracija: Christian Schloe
Niku

spavaj, dečače
evo, gurnuću oblake
za tebe, na tvom putu
beskrajne praznine
za ovde gde prolaziće
meki, usamljeni
dovoljno je tišine, kasni
oktobar je i mi
presečeni na pola
u širokom pokretu
unutar tvojih ruku
gde gubimo oblike, zvuk i boje
gde nema senki ni bola

четвртак, 26. октобар 2017.

MORA DA SU PLAVE




                                                           Ilustracija: Christian Schloe



Ništa nije izgubljeno u vatri,
samo je sažeto – „Pohvala vatri“, Branko Miljković


neka se prospe po meni
pepeo svih
ugaslih zvezdanih vatrica
i kamen

(dovoljno jako)

bačen postane ptica
na kratko ili tri vetra

(bezimeni
dok se ne nastane)
u šumi
pa onda zaspe i neka

onda nema me

samo ti ostani
poslednja žiška
što tumara
kroz svemirski predeo
mog krvotoka